Suplementi za zdravo srce i krvne sudove

Glavni mišić ljudskog tela, koji radi 24 sata dnevno, je srce. Nalazi se ulevo od grudne kosti i veličine je pesnice odraslog čoveka. U toku dana otkuca oko 100.000 puta i ispumpa oko 7.500 litara krvi. Obavijeno je srčanom kesom, a sastoji se od 4 šupljine: gore su leva i desna pretkomora, a dole leva i desna komora. Kroz desno srce protiče krv iz svih delova tela siromašna kiseonikom i odlazi u pluća gde se obogaćuje kiseonikom. Oksidovana krv se odvodi preko plućnih vena u levo srce, koje ispumpava krv u aortu i tako snabdeva celo telo krvlju.

Srce radi kao pumpa koja preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela. Krv iz srca preuzima najveća arterija u telu –aorta, koja ima posebne grane za glavu i vrat, srce, jetru, creva, bubrege i donje ekstremitete. Venski sistem prikuplja krv bogatu ugljen dioksidom i raspadnim produktima metabolizma iz svih delova tela i nosi je preko dve najveće vene u desno srce, gde preko plućne arterije ta krv odlazi u pluća na obogaćivanje kiseonikom. Leva i desna koronarna arterija se odvajaju od korena aorte i obavijaju srce. Koronarne vene prikupljaju krv siromašnu kiseonikom iz ćelija srca i odnose je u desnu pretkomoru.

Bolesti srca i krvnih sudova

Hipertenzija je stanje povišenog krvnog pritiska iznad 120/80 mmHg. Gornja vrednost je sistolni pritisak (nastaje prilikom grčenja komore), a donja vrednost je dijastolni pritisak (pritisak između grčenja srca). Do pritiska od 140/90 je stanje prehipertenzije, što znači da osobe sa ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka hipertenziji, te moraju da promene životne navike i da redovno kontrolišu krvni pritisak. Osobama sa većim pritiskom od 140/90 preti opasnost od ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim sudovima i drugim organima, i zato moraju da rade na snižavanju krvnog pritiska. Do hipertenzije dovode brojni uzroci, kao što su nasledni faktori i godine života, jer sa starenjem krvni sudovi gube fleksibilnost zbog razvoja ateroskleroze. Međutim, u savremeno doba su sve bitniji faktori i posledice savremenog načina života: smanjena fizička aktivnost, pogrešna ishrana, gojaznost, prevelike svakodnevne količine alkohola, stres i aktivno i pasivno pušenje.

Aritmija srca je bolest koja se manifestuje poremećajima brzine ili ritma srčanog rada, tako da srce radi ili suviše brzo (tahikardija) ili suviše sporo (bradikardija) ili u nepravilnom ritmu. Iako je većina aritmija bezopasna, neke mogu da budu čak i fatalne, jer pumpna funkcija srca se smanjuje i ne može da ispumpa dovoljno krvi do svih delova tela, što može da ošteti mozak, srce ili druge organe. Srčani uzroci aritmije nastaju zbog poremećaja u električnim signalima za njegov rada, tako što dolazi do poremećaja stvaranja nadražaja ili poremećaja provođenja nadražaja. Aritmiju mogu da izazovu i drugi organi: bolesti štitaste i nadbubrežne žlezde, pluća, bubrega, digestivnog trakta, nervnog sistema… ali i opšti poremećaji u organizmu.

Infarkt srca nastaje ako se arterija potpuno zapuši (u 90% slučajeva) ili nastane suženje arterije visokog stepena (u 10% slučajeva), što vodi u izumiranje dela srčanog mišića zbog prekida cirkulacije. Uzroci su koronarna bolest srca i aterosklerotični plakovi u zidovima koronarnih arterija koji sužavaju njihov lumen i tako smanjuju dotok krvi u srčani mišić (miokard). U slučajevima pojačanih potreba miokarda za kiseonikom, nastaje nedostatak kiseonika u srčanom mišiću i javljaju se simptomi angine pectoris.

Angina pectoris je sindrom tokom kog se javljaju napadi bolova iza grudne kosti, obično uz širenje u levu ruku ili vrat, i gušenja sa osećajem straha od smrti. Uzrok je nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom i javlja se kao stabilna angina pectoris (u toku fizičkog opterećenja) i nestabilna angina pectoris (u mirovanju, zbog visokog stepena suženja srčanih krvnih sudova).

Pomoć u lečenju bolesti srca i krvnih sudova

Većina uzroka bolesti srca i krvnih sudova se otklanja promenom stila života, umanjivanjem ili potpunim odustajanjem od loših životnih navika koje narušavaju zdravlje. Zdrava ishrana treba da se sastoji od sirovog voća i povrća i hrane bogate vlaknima (ovsene mekinje, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinčane mekinje, ječam, citrusno voće, jagode, jabuke). Preporučeni su mlečni proizvodi sa manjim procentom mlečne masti, pileće meso bez kožice i riba koja sadrži dosta omega 3 masnih kiselina (losos, pastrmka, haringe). Treba izbegavati slanu hranu, margarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso, pohovano i na ulju prženo meso. Treba jesti meso koje je kuvano ili pečeno na roštilju. Izbegavati slatkiše i piće sa dodatkom šećera, kao i hranu čiji su glavni sastojci ugljeni hidrati. Naravno, redovna fizička aktivnost i briga o optimalnoj telesnoj težini snižavaju rizike od bolesti srca i krvnih sudova. Stres je danas teško izbaciti iz svakodnevnog života, ali ružne navike kao što su pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola moraju da se prekinu.

Koenzim Q10 reguliše snabdevanje ćelija energijom, čime se obezbeđuje normalno funkcionisanje svih organa, naročito srca. Koristan je u terapiji postinfarktnog stanja, jer daje bolju snabdevenost energijom preostalog zdravog dela srčanog mišića.

Omega 3 + vitamin E sadrži Omega 3 masne kiseline koje povoljno utiču na nivo triglicerida, ukupnog i LDL holesterola i krvni pritisak i tako deluju kardioprotektivno.