Obnavljanje hrskavice u zglobovima

Hrskavica je vezivno tkivo koje se nalazi u mnogim delovima tela. Iako je to težak i fleksibilan materijal, relativno je lako oštetiti. Igra ključnu ulogu u ublažavanju zglobova i olakšavanja kretanja tečnosti u zglobovima, u suštini hrskavica služi kao amortizer za zglob.

Ljudi sa oštećenjem hrskavice obično doživljavaju bol u zglobovima, krutost i upale (otok).

Vrste hrskavica

Postoje tri vrste hrskavica:

  • Elastična hrskavica (žuta hrskavica) – najsvetlija i najlakša vrsta hrskavice. Elastična hrskavica čini iznutra ušiju i nešto od nosa.
  • Vezivna – najteža vrsta hrskavice, sposobna da izdrži teške težine. Nalazi se između diskova i pršljenova kičme i između kostiju kuka i karlice.
  • Hialina hrskavica – poznata kao staklasta, ona je čvrsta i elastična. Nalazi se između rebara i između zglobova (zglobna hrskavica).

Za razliku od drugih vrsta tkiva, hrskavica nema snabdevanje krvlju. Zbog toga oštećena hrskavica traje mnogo duže da se leči, u poređenju sa drugim tkivima koji se snabdevaju krvlju.

Sve tri vrste hrskavica se mogu oštetiti!  Na primer, oštećeni disk je vrsta oštećenja vezivne, dok čvrsti udar na uvo može prouzrokovati oštećenje elastične hrskavice.

Kada je hrskavica u zglobu oštećena, može izazvati jak bol, upale i određeni stepen invalidnosti – ovo je poznato kao zglobna hrskavica.

Kako nastaje oštećenje hrskavice?

Oštećenje hrskavice može nastati usled napornog fizičkog rada, dugotrajnog bavljenja sportom kao i povredama  – traumama posle pada ili udarca ili čak progresivnih degenerativnih promena, postepenog mehaničkog propadanja i trošenja hrskavice.

Ovakva oštećenja zglobne hrskavice obično nisu bolna i često prolaze neprimećeno, ponekad se jave tup i nejasan bol i otok. Kod jačih oštećenja bol može da se javi zbog direktnog pritiska na nezaštićeni deo kosti. Ako se deo hrskavice odlomio, može da se zaglavi između kostiju i da blokira pun obim pokreta. Ukoliko se radi o degenerativnim promenama, dolazi do ukočenosti, smanjene pokretljivosti zgloba, bola i otoka.

Stadijumi oštećenja

Povrede zglobne hrskavice svrstavaju se u četiri stadijuma. Prvi stadijum je omekšavanje dela hrskavice. Drugi stadijum podrazumeva mala oštećenja, takozvane lezije površine hrskavice. Treći stadijum se odnosi na dublje pukotine, dok su u četvrtom stadijumu pukotine hrskavice nastale u svim slojevima do same površine kosti. U poslednjem četvrtom stadijumu deo oštećene hrskavice može da se odlomi i da se slobodno kreće unutar zgloba, čime se mogu dodatno oštetiti unutarzglobne strukture. Povrede u prva tri stadijuma ne zarastaju samostalno, dok povrede četvrtog stadijuma mogu samostalno da zarastu fibroznim tkivom hraneći se iz krvi koja snabdeva kost. To tkivo nije toliko elastično i nema sve funkcije koje ima prava hrskavica.

Lečenje i obnavljanje hrskavice

Povrede zglobne hrskavice leče se ili operacijom ili terapijom. Prvi izbor je uvek neoperativna terapija. Rehabilitacija započinje metodama za otklanjanje bola i upale – led, mirovanje, lekovi protiv upala, uz obavezno rasterećenje povređenog zgloba. Lekar određuje primenu adekvatnih metoda fizikalne terapije, a cilj je povratiti funkcionalnost zgloba u obavljanju normalnih aktivnosti.

Do oštećenja hrskavice i smanjenja pokretljivosti zglobova dolazi usled starenja i smanjenja sposobnosti organizma da proizvodi dovoljne količine glukozamina, ili usled dužeg vremena bavljena sportom. Zbog toga, je vrlo bitno obezbediti dovoljne količine glukozamina kroz dodatak ishrani.

Glukozamin sulfat doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice. Glukozamin sulfat stimuliše ugradnju sumpora u hrskavicu i sinovijalnu tečnost. Sulfat se koristi za izgradnju glukozaminoglikana koji podstiče fleksibilnost zgloba i omogućava čvršće prijanjanje između kostiju zgloba. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije.