Kako se hraniti tokom slava i praznika?
U našoj sredini sve proslave su skoro uvek povezane sa hranom. Domaćini se trude da slavska trpeza bude što raskošnija i što raznovrsnija i naravno da svega bude u izobilju, jer ako na kraju slave ne ostane hrane smatra se da je naprosto nije bilo dosta.
Sa druge strane gosti ne žele da uvrede svoje domaćine, a i takav je običaj, pa probaju sve što je na stolu. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno!
Neka prva dva obroka budu laganija
Na slavu se uglavnom odlazi u kasnijim popodnevnim časovima, do tada bi trebalo da smo pojeli makar 2 obroka, doručak i ručak. Trebalo bi da se trudimo da naš način ishrane ostane što pravilniji čak i u ovom periodu godine i da obzirom na to da će večera u gostima biti obilna, ručak bi trebalo izbeći ili makar jesti laganije.
Tradicionalna slavska trpeza je bogata mesom i ribom, rolatima, slanim tortama, salatama na bazi pirinča i testenine, slatkišima. Zato vi kod kuće za prethodne obroke stavite akcenat na sveže voće i povrće (jer je vrlo malo verovatno da ćete te namirnice jesti za večeru).
Ako idete na svečanu večeru, za ručak kod kuće odaberite salatu, ili obrok salatu, dok bi doručak mogao da bude na bazi voća npr. kombinacija žitarica i voća sa jogurtom ili kefirom.
Prebrojte slavske kalorije
Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Na primer: porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija, 100g pečenja ima 230 kalorija…
U ovom periodu slava i praznika, kada smo već na pragu zime, ishrana se menja sa letnjeg režima koji je bio punog svežeg voća i povrća, pa je potrebno unositi hranljive materije za jačanje imuniteta.
Koristite ove namirnice za jačanje imuniteta
Obzirom da tokom zime u ponudi imamo manje svežeg voća i povrća preporučujemo 10 namirnica za jačanje imuniteta:
- Ovas
- Kelj
- Slatki krompir (Batat)
- Riba
- Cimet
- Pečurke
- Cvekla
- Beli luk
- Bundeva i semenke bundeve
- Razno bobičasto voće ( borovnica, kupina, brusnica…)
Ovas – pun je dijetetskih vlakana, B vitamina i magnezijuma. Pomaže balansiranju šećera u krvi, rast dobrih bakterija i reguliše nivo holesterola.
Kelj – pun je vitamina C, ima antioksidantno dejstvo, sadrži vitamin K koji je neophodan za zdrave kosti i regulaciju zgrušavanja krvi.
Slatki krompir – bogat vlaknima koji pomažu pravilan rad creva i probleme sa opstipacijom. Sadrži beta karoten, vitamin C, vitamin E i Kalijum.
Riba – posebno sardina i tuna sadrže visok sadržaj Omega 3 masnih kiselina koje povoljno utiču na nivo triglicerida, ukupnog i LDL holesterola i krvni pritisak, zbog čega deluju kardioprotektivno. Takođe, pokazuju povoljne efekte kod depresije i drugih psihičkih oboljenja, reumatskog artritisa, psorijaze, ekcema i alergija i učestvuju u razvoju mozga i vida.
Veoma dobar izvor vitamina D je riba koji je neophodno unositi u ovom periodu zbog nedostatka sunca. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje slab imunitet, vrtoglavicu i loše raspoloženje.
Cimet – ne samo što je divan i ukusan začin, već ima i dosta benefita za zdravlje. Sadrži antioksidanse sa prirodnim protivupalnim svojstvima. Upotreba cimeta je povezana sa smanjenjem nivoa šećera u krvi. Brojne studije su pokazale da upotreba cimeta povećava osetljivost na insulin, hormon koji nam pomaže da regulišemo šećer u krvi.
Pečurke – su rod gljivica koje se konzumiraju vekovima zbog svog lekovitog dejstva.
Pečurke imaju širok spektar hranljivih materija kao što su antikosidant selen, vitamin B, vitamin D, vitamin C, Fosfor, Kalijum. Ove hranljive materiju su efikasne u zaštiti zdravlja srca. Takođe, imaju zaštitni efekat protiv raka i pomažu u razvoju imunog sistema.
Cvekla – i pored svojih brojnih koristi za zdravlje, cvekla se malo konzumira u odnosu na drugo korenasto povrće.
Odličan je izvor nitrata i Kalijuma. Ova dva sastojka pomažu kod regulisanja krvnog pritiska. Cvekla je bogata gvožđem čija je glavna funkcija doprinos normalnom formiranju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, transportu kiseonika u mozak i pružanje energije svim organima i tkivima u organizmu.
Beli luk – bez obzira na svoju lošu reputaciju zbog mirisa, ovaj plod je od izuzetnog značaja zbog svojih prirodnih antibekterijskih, antivirusnih i protivgljivičnih svojstva. Beli luk smanjuje dužinu prehlade za čak 70%. Studije su pokazale da unos belog luka smanjuje rizik od srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska. Trebalo bi da se unosi svakodnevno.
Bundeva i semenke bundeve – zimska kraljica bundeva bogata je Cinkom, Magnezijumom i vitaminom E. Cink je esencijalni elemenat za ljudski organizam. Ima značajne biološke funkcije. Cink je značajan za regulaciju aktivnosti gena, očuvanje integriteta bioloških membrana i njihovu zaštitu od oksidacije.
Cink je neophodan za rast i razvoj, polno sazrevanje i reprodukciju, čula vida, mirisa i ukusa, regulaciju nivoa insulina, aktivnost imunskog sistema i deluje antioksidativno.
Razno bobičasto voće – kupine, borovnica, brusnica, trešnje, maline koje u ovom periodu najčešće jedemo u smrznutom stanju. Bez obzira na to, bogate su vitaminom C i antioksidansima. Pomažu u zaštiti ćelija i njihovoj borbi protiv patogena i sezonskih virusa. Jačaju imuni sistem i imaju antiinflamatorno dejstvo.
Dakle, u vreme proslava svakako se opustite ali se potrudite da umereno uživate u hrani i nemojte zaboravljati pravila zdrave ishrane.
