SVE ŠTO JE POTREBNO DA ZNATE O KORONA VIRUSU!

Šta je novi Korona virus?

Virus ili virusi su entitet sličan organizmima koji nisu ćelijski sastavljeni od molekula nukleinske kiseline DNK ili RNK i proteina. Nesposobni da žive sami, oni postoje kao organska vrsta između živih i neživih organizama koji žive i razmnožavaju se unutar živih ćelija domaćina.

Ovi jednostavni organizmi mogu da koriste ćelijski sistem domaćina za samoumnožavanje, ali ne mogu da rastu i repliciraju se nezavisno kao pozitivni RNS virus.  Korona virusi su velika porodica virusa koji u prirodi široko postoje. Nazvani su po kruni, po krunskom izgledu koji viri iz ovojnice virusa.

Korona virusi mogu izazvati više bolesti kod ljudi i životinja, uključujući respiratorne bolesti, gastrointestinalne bolesti, neurološka oboljenja kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i sindrom respiratornog sistema Bliskog Istoka (MERS).

Genetske karakteristike novog Korona virusa značajno se razlikuju od SARS i MERS virusa. Sadašnja istraživanja pokazuju da on ima sličnost veću od 85% sa Korona virusom sličnim SARS-u (bat-SL-CoVZC45).

Šta je izvor Korona virusa?

Životinjski korona virusi uključuju korona viruse sisara i korona viruse ptica koji mogu zaraziti sisare poput slepog miša i ptica poput kokoški.

Ljudski kontakt sa divljim životinjama i njihovo prerađivanje i konzumiranje mogu prouzrokovati prenošenje korona virusa između vrsta i prouzrokovati bolesti.

Kako se prenosi Korona virus?

Glavni putevi prenosa novi Korona virusa su preko respiratornih kapljica, direktnim kontaktom, udisanjem respiratornih kapljica pacijenta, ili nosača virusa kada se zakašlju, ili kijaju.

Povraćanjem, telesnim tečnostima, izlučevinama pacijenta, ili nosača virusa, rukama koje dodiruju usta, oči, nos nakon dodirivanja predmeta i uređaja zagađenih ovim sekretima.

Koje grupe stanovništva su više podložne infekciji Korona virusa?

Čitava populacija je podložna. Da li će osobe biti zaražene ili ne uglavnom zavisi od njihovog kontakta sa pacijentima zaraženim Korona virusom. Kod starijih osoba i onih sa hroničnim osnovnim bolestima, njihove promene mogu napredovati brže, biti teže i imati lošiju prognozu nakon infekcije.

Koji su uobičajeni simptomi nakon infekcije?

Nova Korona pneumonija – upala pluća odnosi se na pneumoniju uzrokovanu novom Korona infekcijom, koja se uglavnom manifestuje groznicom, umorom i suvim kašljem.

Nekoliko pacijenata ima simptome kao što su začepljenje nosa, curenje iz nosa i proliv. Kod mnogih teških pacijenata otežano disanje ili hipoksemija se javljaju nakon jedne nedelje, a ti kritični slučajevi mogu brzo preći u akutni respiratorni distres sindrom.

Posebno teški i kritični pacijenti mogu da imaju umerenu do nisku temperaturu, ili čak neočiglednu temperaturu tokom bolesti. Blagi slučajevi pokazuju samo nisku temperaturu, blagi umor i nemaju znakove upale pluća. Smrt je češća kod starijih osoba i onih sa hroničnim osnovnim stanjima.

Kako možemo razlikovati prehladu i grip od nove Korona virusne infekcije?

Prvo, uzročnici ove tri bolesti se razlikuju. Drugo, simptomi nove Korona virusne pneumonije razlikuju se od simptoma obične prehlade i gripa. Obična prehlada se obično manuifestuje kroz gornje respiratorne simptome, kao što su začepljenost nosa, curenje iz nosa i kijanje. Ali nema očigledne groznice, umora, glavobolje, bolova u zglobovima niti gubitka apetita. Generalno gledano, kod pacijenata obolelih od prehlade oni imaju jače gornje respiratorne simptome.

Grip je zarazna respiratorna infekcija izazvana virusima gripa, za koju je karakterističan akutni početak. Pacijenti mogu da razviju simptome kao što su visoka temperatura, grlobolja, glavobolja, bolovi u mišićima, umor, gubitak apetita itd.

Glavni simptom nove korona virusne pneumonije uključuje temperaturu, umor i suv kašalj, a neki pacijenti imaju simptome curenja iz nosa i proliv.

Koliko je dugačak period inkubacije?

Na osnovu trenutnog epidemiološkog ispitivanja, simptomi nove Korona virusne pneumonije mogu se pojaviti već 1 dana ili 14 dana nakon izlaganja, uglavnom je 3-7 dana.

Koliko dugo Korona virus može preživeti u vazduhu?

Nov Korona virus može preživeti nekoliko sati na glatkoj površini, jedan dan ako su temperatura i vlaga pogodne, a prema posmatranju može preživeti i do pet dana.

Hoće li mutirati Korona virus?

Asimptomatske infekcije pronađene su u celom svetu, ali nisu otkrivene mutacije virusa. Nadležna odeljenja pažljivo prate situaciju.

Pitanja o zaštiti

Koje su lične mere predostrožnosti protiv Korona infekcije?

  • Perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi ili koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola koje sadrži najmanje 60% alkohola.
  • Izbegavajte da rukama dodirujete oči, nos i usta.
  • Nosite masku i izbegavajte gužve kada izlazite napolje. Držite udaljenost veću od jednog metra pri kontaktu sa ljudima i izbegavajte boravak na javnim mestima duže vreme.
  • Izbegavajte bliski konkat sa svima koji imaju simptome prehlade ili gripa.
  • Izbegavajte kontakt sa divljim ili uzgajanim životinjama bez zaštite.
  • Uzimajte što više tečnosti, vitamina, provetravajte prostorije, uzimajte suplemente za jačanje imuniteta kao što je:  https://immuno-systems.rs/jacanje-imuniteta

8 saveta da Vas zaobiđe Korona virus

Korona virusi su virusi koji mogu izazvati infekcije kod ljudi, životinja (sisara) i ptica. Ovoj porodici pripadaju SARS i MERS. Virusi koji pripadaju ovoj porodici u većini slučajeva uzrokuju infekcije gornjih respiratornih puteva (prehlade, upale nosa, ždrela, sinusa) i gastrointestinalne tegobe (dijareja, povraćanje, mučnina).

Ali mogu uzrokovati i infekcije donjih respiratornih puteva (upala pluća, bronhitis).

Pojavio se prvi put u Kini.

Korona visrus koji izaziva sars mogu das e prošire preko kontaminiranih površina ma koje su ljudi kašljali ili kijali.

Međutim ne postoje dokazi da ovaj korona virus to može. Kada je reč o korona virusu činjenica je je potreban kontakt sa drugom osobom koja je zaražena da bi se virus proširio.

Koje simptome izaziva Korona virus?

Konkretno Korona virus može da se manifestuje na nekoliko načina:

  1. Kao blaga bolest gde postoje simptomi tipični za prehladu, curenje iz nosa, zapušenost, kašalj, suvo grlo, bolovi u grlu, kao i mišićima i glavi.
  2. Blaga pneumonia, tj upala pluća.

Ovaj blaži oblik upale pluća se više razvija kod dece.

  1. Ozbiljna upala pluća je tipičnija za adolescente i odrasle.

Obično pored kašlja i groznice postoji i nakupljanje tečnosti između tkiva pluća i plućne maramice.

Usporen rad srca ispod 50 otkucaja u minuti tj.bradikardija ili ubrzani rad srca preko 100 otkucaja u minuti tj. tahikardija, hipotenzija ispod 90 /60 mmHg, konfuzija i izmenjen mentalni status kod straijih od 65 god.

  1. Kod dece se u teškim slučajevima pored kašlja javlja teškoća pri disanju, visoke temperature mogu javiti letaragija i pospanost, ali i konvulzije i dehidriranost.

Zato treba obratiti pažnju na bilo koji od ovih simptoma.

Kako se zaštititi od Korona virusa?

  1. Perite ruke sapunom i vodom ili alkoholnim dezificijensima (pre i nakon pripreme hrane i konzumiranja hrane, nakon upotrebe toaleta, nakon dolaska iz spoljne sredine, kad se brinete o bolesnom, kad su ruke vidljivo prljave, nakon kontakta sa životinjama i njihovim izlučevinama),
  2. Provetravajte redovno prostorije,
  3. Ukoliko idete na mesta gde ima mnogo ljudi ili u bilo koju zdravstvenu ustanovu, nosite masku,
  4. Kada kašljete i kijate pokrijte usta nos maramicom ili laktom i nakon toga obavezno operite ruke vodom i sapunom, upozorite i ljude oko sebe na to,
  5. Izbegavajte blizak kontakt sa svima koji imaju temperaturu i kašalj, kao i mesta javnih okupljanja i preterane gužve,
  6. Ako imate groznicu, kašalj i otežano disanje, javite se lekaru i podelite prethodnu istoriju putovanja sa lekarom,
  7. Kada posećujete stočne pijace ili farme u oblastima u kojima trenutno postoji novi korona virus, izbegavajte direktan nezaštićeni kontakt sa živim životinjama i površinama u kontaktu sa životinjama;
  8. Konzumiranje sirovih ili podhlađenih životinjskih proizvoda treba izbegavati.

Sa sirovim mesom, mlekom ili organima životinja treba postupati pažljivo, kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija nekuvanom hranom, a to podrazumeva redovno pranje i dezinfekciju ruku, pribora, opreme i radnih površina, kao i korišćenje zaštitne opreme.

Pojačajte svoj imunitet uz prirodne preparate

Kako ubrzati metabolizam na prirodan način uz pomoć vitamina

Često se pominje metabolizam i njegov rad, najčešća tema jeste kako da se ubrza metabolizam.

Šta je zapravo metabolizam?

Metabolizam je biohemijski proces u kome dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u živim organizmima i ćelijama. Deli se na anabolizam odnosno biosintezu (stvaranje) kompleksnih organskih molekula što predstavlja proces u kojem se energija koristi za izgradnju novih ćelija i na katabolizam koji je obrnuti proces od anabolizma, a to je razdvajanje kompleksnih organskih jedinjenja u jednostavnija jedinjenja što predstavlja skladištenje energije (u obliku masti) u našem telu radi normalnog funkcionisanja celog organizma. Sveukupni biohemijski procesi u jednom organizmu se jednom rečju nazivaju metabolizam. Bez metabolizma mi ne bi mogli da preživimo.

Zašto je važno da se metabolizam ubrza?

Poznato je a i pri ča se da mršavi ljudi imaju ubrzan metabolizam, a da deblji ljudi imaju  usporen metabolizam, što baš i nije tačno. Stvarnost je mnogo drugačija. Ne mora da znači da samo mršavi ljudi imaju brz metabolizam. Istrživanja su pokazala da usporeni metabolizam u većini slučajeva nije razlog nečije gojaznosti. Metabolizam zavisi od mnogih faktora, za koje možda ne biste nikada ni pretpostavili. Na neke od tih faktora mi možemo da utičemo ali na neke baš i ne, kao što su: starost – jer što smo stariji, više gubimo mišićnu masu, a povećavamo količinu masti. Tako, kada se gube mišići metabolizam se usporava, a činjenica je da se brzina sagorevanja kalorija usporava za pet procenata na svakih deset godina života; pol – muškarci generalno imaju brži metabolizam nego žene, zato što su krupniji i prirodno imaju manje masnoće; hipotireoza -manje aktivna tiroidna žlezda koja usporava metabolizam i neminovno dovodi do gojenja i kod nekoga je ta žlezda aktivnija nego kod ostalih; genetski faktor – neki ljudi jednostavno imaju sreće da im je metabolizam brži, dok drugima nažalost, nije.

Glavni problem većine ljudi je usporeni metabolizam. Mnogi ljudi se žale da imaju usporen metabolizam, a u stvari uopšte ne znaju kako on zapravo funkcioniše. Najjednostavnije rečeno, to je brzina kojom telo sagoreva kalorije unesene u organizam. Onda se dešava, da u cilju mršavljenja mnogi preskaču obroke a to je ogromna greška, jer time samo još više usporavaju metabolizam. Kako? Jednostavno, kao i druge životinjske vrste i ljudi imaju nagon za samoodržanje i telo reaguje na “izgladnjivanje“ tako što usporava metabolizam kako bi smanjilo potrošnju kalorija i kako bismo mogli duže da preživimo. S druge strane, kada počnemo normalno da se hranimo, metabolizam još neko vreme ostaje usporen, i to je razlog zašto su dijete uglavnom neuspešne i zbog čega kada prestanete sa držanjem dijete za kratko vreme ne samo vratite izgubljene kilograme već i dodate još nekoliko.

Organizam troši kalorije danonoćno, bez obzira da li se krećete ili odmarate. Energija vam je stalno potrebna, čak i dok spavate. Zato ne smete da propuštate obroke. Što su duži intervali između obroka, to se metabolizam više usporava i pada u zimski san!  Kako da ga probudite? Nema poente da vežbate ako ćete posle toga povećati unos masti. Čovek se ne goji od nedostatka sporta, nego zato što u organizam unosi više kalorija nego što mu je zaista potrebno. Naravno, da možete jesti hranu koju volite ali samo dok je to u određenim količinama i dok je raspoređena u više obroka u toku dana a nikako jedan ili dva.

Kako da ubrzamo metabollizam na prirodan način?

U toku sna naš metabolizam usporava svoj rad.  Ono što je još gore – manjak sna povećava lučenje hormona grelina, koji povećava osećaj gladi. Noću dok spavate, metabolizam je najuposreniji zato je bitno da večernji obrok ne bude obilan.

Trening – Najbolje vreme za vežbanje je onda kada ćete taj fizički napor najbolje podneti. Za većinu ljudi to je jutro. Jutro je vreme kada određeni hormoni dostižu najviši nivo, a na taj se način najbolje podstiče metabolizam. Tako ćete ujutro potrošiti više kalorija nego popodne, kada se nivo hormona smanjuje.

Pijte što više vode u toku dana, ako ne unosite dovoljno vode, telo će za 2% sporije sagorevati kalorije a kada popijete pola litre vode metabolizam se ubrzava.

Stres – Nekadadavno, pećinskom čoveku stres je bio koristan. Zašto? Pećinski čovek je bio pod stresom kad je došlo do nestašice hrane. Stres je pokrenuo mehanizam za preživljavanje koji je usporio njegov metabolizam da bi skladištio energiju u obliku sala. Danas nema problema sa nestašicom hrane, međutim stresni mehanizam se nije promenio. Dakle, kad smo pod stresom zbog bilo čega, naš metabolizam se usporava. Zato je korisno da svako sebi nađe nešto što ga opušta i relaksira, neki izduvni ventil. Naučnici su utvrdili da desetominutno smejanje svakog dana može i te kako da potpomogne potrošnju energije, a time i kalorija. A kada je u pitanju trening, o tome i da ne govorimo.

Pored treninga i pravilne ishrane postoji još stvari koje mogu da vam pomognu da ubrzate metabolizam. Ima dosta namirnica koje pomažu ubrzavanju metabolizma evo nekih najefektnijih:

  • Zeleni čaj – je jedan od najpoznatijih čajeva koji podstiču sagorevanje masnoća i koji ubrzava metabolizam jer sadrži antioksidant i preporučuje se 2 – 3 šolje na dan za odlične rezultate
  • Kafa – kofein podiže energiju i stimuliše centralni nervni sistem, osim toga i ubrzava metabolizam. Budite oprezni pri količini unete kafe.
  • Ljuti začini – sadrže hemijske supstance koje su odlične za brži metabolizam, ljute papričice npr, sadrže kapsaicin, koji poboljšava prokrvljenost i tako ubrzava metabolizam
  • Grejpfrut – takođe pomaže da ubrzate metabolizam, jer sadrži vitamin C i vlakna pa podstiče razlaganje masnoće. Međutim, grejpfrut takođe ubrzava rad srca i osobe sa povećanom srčanom frekvencijom u mirovanju treba oprezno da ga koriste.
  • Bademi – Sirovi bademi su odlični za zdravlje i svako ih može konzumirati. Sirovi bademi ubrzavaju rad metabolizma, a istraživanja su pokazala da svakodnevna konzumacija badema mršavljenje ubrzava za čak i do 62%
  • Cimet – ko ga voli onda je ovo odličan način za ubrzavanje metabolizma, jer može da se ubaci u kafu, u kolače, u sokove, u raznorazna jela, ali  nemojte preterivati ni u tome!
Kod hroničnog umora važno je uključiti suplemente u ishranu kako bi se umanjili njegovi simptomi

Kako podići energiju

Umor je jedna od najčešćih boljki današnjice. Viši nivo energije je ono za čime svi tragamo ali često na pogršan način. Često se dan započinje sa unošenjem kafe, ugljenih hidrata i dosta šećera što je pogrešno za dobar energičan početak dana.

Doručak je jako važan i ne treba ga preskakati, ljudi koji redovno doručkuju i ne preskaču doručak imaju više energije tokom celog dana, takođe su manje skloni gojenju. Treba da se potrudite da vam obroci za doručak budu visokoproteinski jer tada metoabolizam dobija povećan stimulans tokom celog dana. Možete doručkovati jaja, šunku, jogurt, mleko a treba da izbegavate hleb i ugljene hidrate.

Dobro se naspavajte, nedostatak sna loše utiče na opšte stanje vašeg organizma, dobar kvalitetan san ne podrazumeva da treba dugo da spavate. U toku spavanja vaše telo se odmara i obnavlja, luče se bitni hormoni pa je važno da održavate precizan raspored spavanja tako što idete u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, uključujući i vikende. Ovo će vam pomoći u regulisanju vašeg unutrašnjeg telesnog sata.

Pojedini dodatci ishrani mogu uticati na metabolizam i energiju. Koenzim Q10 je jak antioksidans, ima esencijalnu ulogu u procedima stvaranja energije u ćelijama organizma i neophodan je za energiju i rad srca i organa koji traže dosta energije za svoj rad. Više o ovom preparatu možete pogledati ovde i poručiti ga uz besplatnu dostavu.

Vežbanje je takođe jako bitno za dobru energiju. Dan započnite sa fizičkim vežbama i dobićete veću količinu energije tokom celog dana, ove vežbe ne moraju da budu naporne, dovoljno je da traju 15 minuta i metabolizam će se ubrzati. Predlažemo vam lagano trčanje, vežbe za trbušne mišiće, čučnjeve ili sobni bicikl….

Stres kao bolset današnjice nas iscrpljuje i emocije izazvane stresom troše ogromne koliline energije.
Postoji više načina borbe protiv stresa kao što su šetnja u prirodi, tople kupke na kraju dana i meditacija.

Očistite organizam od štetnih otrova kao što su kafa, nikotin, šećer i alkohol, trudite se da unosite što više svežeg voća i povrća, badema, lešnika, oraha i slično. Unos tečnosti je takođe veoma važan, uzimajte čorbe od povrća, vodu, voćne sokove, ponekad i mala dehidratacija vas može učiniti slabim.

Ukoliko i pored svega ovoga i dalje osećate konsatantan umor i nedostatak energije obratite se lekaru i proverite tiroidnu žlezdu, problemi sa tiroidnom žlezdom se mogu duboko odraziti na vaš energetski nivo.

Hrana bogata cinkom važan je činilac u jačanju imuniteta

Preparati za jačanje imuniteta uz koje ćete lakše podneti promenu godišnjih doba

Tokom zimskih meseci naš imunitet se borio sa pretnjama koje su mu dolazile od raznih patogena (virusa i bakterija) hladnih dana i nedovoljno provetrenih zatvorenih prostorija u kojima smo boravili. Nakon ovog perioda naš organizam i dalje traži podšku i pomoć, kako bi na izmaku zime i dalje bio jak i spreman dočekao proleće.

Podizanje imuniteta traba da bude prioritet svakom savremenom čoveku.
Imunitet je naša prva linija odbrane protiv brojnih virusa i bakterija koje bi mogle da naškode našem organizmu. Samim tim jasno je zašto imunitet treba jačati i čuvati sve vreme.
Imunite ipak nije svemoguć i potrebno mu je pomoći kako bi svoj posao obavljao najbolje što može.
Pravilna ishrana, dovoljno sna i fizičke aktivnosti, osnovni su faktori koji pomažu u izgradnji jakog imunog sistema.

Proleće i prolećni umor

Jačanje imuniteta tokom zimskih meseci važan je preduslov za borbu protiv prolećnog umora.
Prolećni umor najčešće prate simptomi kao što su pad energije, neraspoloženje, stalan umor, pospanost, vrtoglavica i glavobolja.
Jedan od uzroka prolećnog umora je i ishrana nedovoljno bogata vitaminima.
Da bi se pobedio prolećni umor potrebno je unosti što više vitamina a naročito vitamina C i promeniti ishranu.
Ishrana bogata povrćem i voćem čisti organizam od nagomilanih toksina tokom zimskog perioda i i priprema organizam za prolećnu laganiju ishranu.
Takođe je neophodno da se bavite fizičkim aktivnostima koje ne moraju biti intenzivne, sasvim je dovoljno da za početak idete u lagane šetnje.

Kako pojačati imunitet?

Brojni su prirodni recepti koji će vam pomoći u jačanju organizma i imuniteta.
Ovde preovladava moćni vitamin C, đumbir i uvek dobar med.
Dovoljno je da napravite koktel sa dnevnom dozom vitamina C kako bi ste ojačali imunitet.
Naša preporuka je da pored prirodnih koktela dodate i Immuniteu Forte na bazi severnoameričkog žen-šena sa vitaminom C i cinkom:
Immunitea Forte je vrhunski dodatak ishrani, to je snažna i efikasna prirodna formula za jačanje imuniteta, koja u najkraćem roku podiže imunitet i do 40%

Evo i recepta za vitamnski miks:

  • 100 gr suvog grožđa
  • 150 gr oraha
  • 100 gr badema
  • dva limuna
  • 100 gr suvih kajsija
  • 100 gr suvih šljiva
  • 250-300 gr meda

Sameljite suvo grođe, bademe i orahe. Narendajete koru od dva limuna i dodajte u smesu. Nakon što se smesa sjedini dodajte i sok od dva limuna. Za kraj dodajte med, samlevene suve šljive i samlevene suve kasije.
Nakon što odstoji dan dva možete početi da uzimate ovaj snažan vitaminsi miks (ne zaboravite da ga u međuvremenu čuvate u frižideru).

Smanjen unos tečnosti i dehidrtacija predstavljaju najčešći faktor rizika za stvaranje kamena

Kamen u bubregu

Kako nastaje?

Kamen u bubregu (bubrežna litijaza, nefrolitijaza) su čvrste naslage kalcijuma  i  minerala koje se formiraju unutar bubrega.

Kamen u bubrezima ili mokraćnim putevima se formira zbog smanjene zapremine mokraće i taloženja kalcijuma.

Smanjen unos tečnosti i dehidrtacija predstavljaju najčešći faktor rizika za stvaranje kamena.

Kamen u bubregu izaziva jake bolove u leđima i može se dijagnostikovati ultrazvučnim pregledom.

Ukoliko vam se bol pojavi hitno se obratite lekaru.

Simptomi

  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Jak bol u leđima koji se spušta do prepona
  • Pojava krvi u mokraći
  • Otežano mokrenje
  • Bol u maloj karlici
  • Bol u testisu
  • Nagon za nekontrolisanim mokrenjem

Lečenje

Lečenje je najčešće lekovima protiv bolova i preparatima za razbijanje kamena.

Zatim litotripsija, to je minimalno invazivna metoda u interventnoj ulorogiji koja se zasniva u primeni ultrazvuka za razbijanje kamena u bubregu.

Vodite računa da unosite što više tečnosti u toku dana, da ne dehidrirate, jedite hranu manje bogatu oksalatima (spanać, blitva, slatki krompir, orašasti plodovi, čaj, crni biber..) Prilagodite ishranu koja sadrži manje soli i više mahunarki!

Glukozamin sulfat doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice

Obnavljanje hrskavice u zglobovima

Hrskavica je vezivno tkivo koje se nalazi u mnogim delovima tela. Iako je to težak i fleksibilan materijal, relativno je lako oštetiti. Igra ključnu ulogu u ublažavanju zglobova i olakšavanja kretanja tečnosti u zglobovima, u suštini hrskavica služi kao amortizer za zglob.

Ljudi sa oštećenjem hrskavice obično doživljavaju bol u zglobovima, krutost i upale (otok).

Vrste hrskavica

Postoje tri vrste hrskavica:

  • Elastična hrskavica (žuta hrskavica) – najsvetlija i najlakša vrsta hrskavice. Elastična hrskavica čini iznutra ušiju i nešto od nosa.
  • Vezivna – najteža vrsta hrskavice, sposobna da izdrži teške težine. Nalazi se između diskova i pršljenova kičme i između kostiju kuka i karlice.
  • Hialina hrskavica – poznata kao staklasta, ona je čvrsta i elastična. Nalazi se između rebara i između zglobova (zglobna hrskavica).

Za razliku od drugih vrsta tkiva, hrskavica nema snabdevanje krvlju. Zbog toga oštećena hrskavica traje mnogo duže da se leči, u poređenju sa drugim tkivima koji se snabdevaju krvlju.

Sve tri vrste hrskavica se mogu oštetiti!  Na primer, oštećeni disk je vrsta oštećenja vezivne, dok čvrsti udar na uvo može prouzrokovati oštećenje elastične hrskavice.

Kada je hrskavica u zglobu oštećena, može izazvati jak bol, upale i određeni stepen invalidnosti – ovo je poznato kao zglobna hrskavica.

Kako nastaje oštećenje hrskavice?

Oštećenje hrskavice može nastati usled napornog fizičkog rada, dugotrajnog bavljenja sportom kao i povredama  – traumama posle pada ili udarca ili čak progresivnih degenerativnih promena, postepenog mehaničkog propadanja i trošenja hrskavice.

Ovakva oštećenja zglobne hrskavice obično nisu bolna i često prolaze neprimećeno, ponekad se jave tup i nejasan bol i otok. Kod jačih oštećenja bol može da se javi zbog direktnog pritiska na nezaštićeni deo kosti. Ako se deo hrskavice odlomio, može da se zaglavi između kostiju i da blokira pun obim pokreta. Ukoliko se radi o degenerativnim promenama, dolazi do ukočenosti, smanjene pokretljivosti zgloba, bola i otoka.

Stadijumi oštećenja

Povrede zglobne hrskavice svrstavaju se u četiri stadijuma. Prvi stadijum je omekšavanje dela hrskavice. Drugi stadijum podrazumeva mala oštećenja, takozvane lezije površine hrskavice. Treći stadijum se odnosi na dublje pukotine, dok su u četvrtom stadijumu pukotine hrskavice nastale u svim slojevima do same površine kosti. U poslednjem četvrtom stadijumu deo oštećene hrskavice može da se odlomi i da se slobodno kreće unutar zgloba, čime se mogu dodatno oštetiti unutarzglobne strukture. Povrede u prva tri stadijuma ne zarastaju samostalno, dok povrede četvrtog stadijuma mogu samostalno da zarastu fibroznim tkivom hraneći se iz krvi koja snabdeva kost. To tkivo nije toliko elastično i nema sve funkcije koje ima prava hrskavica.

Lečenje i obnavljanje hrskavice

Povrede zglobne hrskavice leče se ili operacijom ili terapijom. Prvi izbor je uvek neoperativna terapija. Rehabilitacija započinje metodama za otklanjanje bola i upale – led, mirovanje, lekovi protiv upala, uz obavezno rasterećenje povređenog zgloba. Lekar određuje primenu adekvatnih metoda fizikalne terapije, a cilj je povratiti funkcionalnost zgloba u obavljanju normalnih aktivnosti.

Do oštećenja hrskavice i smanjenja pokretljivosti zglobova dolazi usled starenja i smanjenja sposobnosti organizma da proizvodi dovoljne količine glukozamina, ili usled dužeg vremena bavljena sportom. Zbog toga, je vrlo bitno obezbediti dovoljne količine glukozamina kroz dodatak ishrani.

Glukozamin sulfat doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice. Glukozamin sulfat stimuliše ugradnju sumpora u hrskavicu i sinovijalnu tečnost. Sulfat se koristi za izgradnju glukozaminoglikana koji podstiče fleksibilnost zgloba i omogućava čvršće prijanjanje između kostiju zgloba. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije.

Problem sa krvnim pritiskom može se rešiti ili ublažiti pravilnom ishranom

Kako sniziti povišen krvni pritisak

Problem sa visokim krvnim pritiskom – hipertenzijom, velika većina ljudi može da reši i bez upotrebe lekova!

Šta je visok krvni pritisak i kako nastaje?

Srce pumpa krv svakim otkucajem u arterije a potiskivanje krvi u krvne sudove pravi talase pritiska, koji mogu da se mere kao krvni pritisak. Svaki put kada se srce skupi, ono potiskuje krv u krvne sudove i krvni pritisak raste. Kada je srce maksimalno skupljeno, tada je pritisak najviši. Ova gornja vrednost se naziva sistolni krvni pritisak. Nakon ovoga se srce se opušta, više ne pumpa krv u arterije i tada krvni pritisak pada na najniži nivo, ovaj pritisak se naziva dijastolni krvni pritisak. Zbog ovoga se kod merenja pritiska uvek daju dve vrednosti, npr. 110 sa 90.

Za normalan krvni pritisak smatra se vrednost ispod 130/85 mmHg (milimetara živinog stuba).

Visok krvni pritisak je glavni uzročnik kod srčanog infarkta i moždanog udara.

Ukoliko imate umereno povišen pritisak vi ga nećete primetiti, međutim on ima važan, čak odlučujući uticaj na vaše zdravlje! Ukoliko ga kasno prepoznate može da dovede do moždanog udara, srčanog infarka i da vam ugrozi život.

Kako možete da snizite hipertenziju

Od pravilnog izbora hrane i pića zavisi hoćete li biti fizički i duševno zdravi.

Za početak, treba da održavate zdravu telesnu težinu. Vežbe pomažu srcu da kvalitetnije koristi kiseonik, pa mu neće biti teško da pumpa krv. Bavite se bilo kojom kardio vežbom, makar svaki drugi dan po 30 minuta, to može biti brza šetnja ili trčanje.

Namernice koje doprinose sniženju hipertenzije

Unosite kalijum kroz voće i porće, potrebna dnevna doza kalijuma je od 2.000 do 4.000 miligrama. Možete ga pronaći u hrani koja je bogata ovim mineralom kao što su:

  • Paradajiz
  • Slatki krompir
  • Sok od pomorandže
  • Banane
  • Pasulj i grašak
  • Dinja
  • Suvo grožđe i šljive
  • Patlidžan

Pored navedenih namernica posebno pripazite i obratite pažnju na unos soli.

Mnogo ljudi pati od visokog krvnog pritiska jer su preosetljivi na natrijum, odnosno so.

Pokušajte da dnevno ne unosite više od 1.500 mg soli. Izbegavajte prerađenu hranu jer ona sadrži najviše natrijuma.

Brinite o svom holesterolu. Opšte je poznato da je povišen holesterol jedan od glavnih uzročnika bolesti srca. Pored zdrave ishrane, u održavanju normalnog nivoa holesterola mogu vam pomoći i suplementi, kao što su Omega 3 masne kiseline koje povoljno utiču na nivo triglicerida, ukupnog i LDL holesterola i krvni pritisak, zbog čega deluju kardioprotektivno.

Pijte čaj: 3 šolje dnevno čaja od hibiskusa snižava krvni pritisak.

Za deletvornost belog luka kod visokog krvnog pritiska znali su i naši preci. Međutim budite oprezni prilikom uzimanja belog luka jer on može naglo da oboti pritisak ispod normalnih vrednosti.

Kao što vidite i sami možete dosta da učinite kako biste imali normalan krvni pritisak. Vodite računa o sebi i svom načinu života i naravno redovno kontrolišite krvni pritisak!

Menjajući ishranu može smanjiti svoj holesterol i poboljšati količinu dobrih masti u vašem krvotoku

X načina za smanjenje holesterola

Lako je jesti namirnice koje dovode do alarmantno visokog nivoa holesterola. Istina je da mijenjajući hranu koju jedete može smanjiti svoj holesterol i poboljšati masti koje plutaju kroz vaš krvotok.

To zahteva dve strategije: dodati hranu koja smanjuje LDL, štetnu česticu koja nosi holesterol, koja doprinosi aterosklerozi. Istovremeno, smanjite hranu koja povećava loš holesterol – LDL.
Različite namirnice smanjuju nivo holesterola na različite načine. Neke sadrže rastvorljivo vlakno koje vezuje holesterol i njegove prekursore u digestivnom sistemu i izvlači ih iz tela pre nego što uđu u krvotok. Neke sadrže polinezasićene masti, koje direktno spuštaju LDL. A neke sadrže biljne sterole i stanolove, koji blokiraju telo da apsorbuje holesterol.

Sledeće namernice treba uzimati!

1. Ovsene pahuljice. Jednostavan prvi korak u poboljšanju vašeg holesterola je uzimanje ovsene kašice ili žitarice zasnovane na hladnom ovsenu kao što su Cheerios za doručak. To vam daje 1 do 2 grama rastvorljivih vlakna. Dodajte bananu ili jagode za još pola grama. Dovoljan unos je 20 do 35 grama vlakana dnevno, sa najmanje 5 do 10 grama iz rastvorljivih vlakana.

2. Ječam i ostala cela zrna. Kao i ovsene pahuljice ječam i ostala cela zrna mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja, uglavnom putem rastvorljivih vlakana koje isporučuju.

3. Pasulj. Zrno pasulja je naročito bogato rastvorljivim vlaknima. Takođe, potrebno je malo vremena da se svari, što znači da ćete se osećati duže sitim nakon ovog obroka. To je jedan od razloga što je pasulj korisna hrana za ljude koji pokušavaju da izgube težinu.

5. Koštunajvi plodovi. Uzimanje badema, oraha, kikirikija i drugih oraha je dobro za srce. Uzimanjem 50 grama oraha dnevno možete malo da smanjite loš holesterol – LDL.

6. Biljna ulja. Uzimanjem biljnih ulja, kao što su maslinovo, suncokretovo, ulje od semnke groža i drugih umesto maslaca, pomaže u smanjenju LDL-a.

7. Jabuke, grožđe, jagode, citrusi. Ovi plodovi su bogati pektinom, vrstom rastvorljivog vlakna koji smanjuje LDL.

8. Hrana obogaćena sterolama i stanolima. Biljni margarin, sok od pomorandže i čokolada se mogu uzimati kao dopuna. Dobijanje 2 grama biljnih sterola ili stanolova dnevno može smanjiti LDL holesterol za oko 10%.

9. Soja. Jedite soju i hranu napravljenu od soje, tofu sir i mleko iz soje, se smatra kao moćan način za smanjenje holesterola. Analize pokazuju da je uzimanjem 25 grama sojinog proteina dnevno može smanjiti LDL za 5% do 6%.

10. Masne ribe. Jedite ribu dva ili tri puta nedeljno i može smanjiti LDL na dva načina: zamenom mesa, koji ima zasićene masti koje povećavaju LDL, i isporučuju omega-3 masti koje smanjuju LDL. Omega-3 smanjuje nivo triglicerida u krvotoku i štiti srce tako što sprečava nastanak abnormalnih srčanih ritmova.

Smanjite nivo holesterola tako što ćete izbegavati uzimanje sledeće hrane!

Zasićene masti. Tipični izvori zasićenih masti uključuju proizvode životinjskog porekla, kao što su crveno meso,punomasne mlečne proizvode i jaja, kao i nekoliko biljnih ulja, kao što su palmino ulje, kokosovo ulje i kakao puter. Zasićene masti mogu povećati nivo „lošeg“ LDL holesterola.
Trans masti predstavljaju nusprodukt hemijske reakcije koja pretvara tečno biljno ulje u čvrsti margarin. Ove masti nemaju hranljive vrednosti i loše su za zdravlje srca. Transmasti povećavaju nivo LDL holesterola i triglicerida dok smanjuju nivo HDL holesterola.
Trans-masne kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu i bolji ukus što je i razlog njihove upotrebe. NAJVEĆI IZVORI trans masti su biljna ulja koja se koriste u industriji brze hrane, polugotovih jela, pržene hrane i pekarskih proizvoda! Trans-masne kiseline pronađene su u velikoj količini u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, vaflima, imitacijama sira i margarinima!
Loše je to što je baš ova vrsta hrane većini ljudi svakodnevna ishrana!

Trans masti su izuzetno opasne i to naročito za srce i krvne sudove! Narušavaju zaštitnu membranu ćelija! Izazivaju mnoga maligna oboljenja i utiču na povećanje LDL – lošeg holesterola!

Unos hrane bogate cinkom značajan je činilac u jačanju imuniteta

Šta je cink i koja je njegova uloga u održavanju našeg zdravlja?

Cink je esencijalni mineral koji je prirodno prisutan u određenoj vrsti hrane, takođe je dostupan i kao dijetetski dodatak ishrani. Cink je nutrijent koji je izuzetno neophodan ljudima da održe svoje zdravlje, i uključen je u brojne aspekte ćelijskog metabolizma. Cink se nalazi u ćelijama širom tela i pomaže imunološkom sistemu da izbegne invaziju bakterija i virusa. Takođe je veoma važan u sintezi proteina, zarastanju rana, i deobi ćelija, kao i u stvaranju genetskog materijala u svim ćelijama. Tokom trudnoće i u detinjstvu, cink je potreban za pravilan razvoj tela, neophodan je i za formiranje osećaja ukusa i mirisa. Dnevni unos cinka je potreban za održavanje stabilnog stanja jer telo nema specijalizovani sistem za skladištenje cinka.

Potrebne dnevne količine cinka zavise od uzrasta i različite starosne dobi navedene su u miligramima (mg):

Starosna grupaPreporučen dnevni unos
Do 6 meseci2 mg
Od 7-12 meseci3 mg
Deca 1-3 godine3 mg
Deca 4-8 godina5 mg
Deca 9-13 godina8 mg
Mladi 14-18 godina (dečaci)11 mg
Mladi 14-18 godina (devojčice)9 mg
Odrasli (muškarci)11 mg
Odrasli (žene)8 mg
Trudnice11 mg

 

Koja hrana obezbeđuje cink?

Vrsta namirnicaVrednosti izražene u miligramima (mg)
Govedina , 90 gr7.0  mg
Rakovi kuvani, 90 gr6.5 mg
Žitarice za doručak, utvrđeno sa 25% od dnevne vrednosti za cink, ¾ porcije3.8 mg
Jastog, kuvan, 90 gr3.4 mg
Svinjetina, slanina, kuvana 90 gr2.9 mg
Pileće meso, crveno meso, kuvano, 90 gr2.4 mg
Jogurt, voćni jogurt, nemasni, 240 gr1.7 mg
Indijski orah, prženi, 30 gr1.6 mg
Leblebije, kuvane, ½ porcije1.3 mg
Sirevi, Švajcarski, 30 gr1.2 mg
Ovsen kaša, instant, obična, pripremljena sa vodom1.1 mg
Mleko, niskomasno ili nemasno, 1 šolja1.0 mg
Bademi, pečeni, 90 gr0.9 mg
Pasulj, kuvan, ½ porcije0.9 mg
Pileće belo meso, 200 gr0.9 mg
Sir, kedar ili mocarela, 30 gr0.9 mg
Grašak, zamrznut, kuvan, ½ porcije0.5 mg

 

Dijetetski suplementi sadrže nekoliko oblika cinka, uključujući cink glukonat, cink sulfat i cinkov acetat. Procenat elementarnog cinka varira u obliku. Na primer, oko 23% cink sulfata sastoji se od elementarnog cinka; tako 220 mg cinkovog sulfata sadrži 50 mg elementalnog cinka. Istraživanja nisu utvrdila da li postoje razlike između oblika cinka u apsorpciji, bioraspoloživosti ili toleranciji.

Immunitea forte je dodatak ishrani na bazi žen-šena, sa dodatkom cinka i vitamina C.

Multivitamin sadrži vitamine (B, C D i E) i minerale koje naš organizam ne može da proizvede, pa je potrebno uzimati ih kao dodatak ishrani.

 

Da li dobijam dovoljno cinka?

Većina ljudi dobija dovoljno cinka od hrane koju jedu.

Međutim, određene grupe ljudi mogu da imaju više problema u dobijanju dovoljne količine cinka u odnosu na druge ljude:

  • Ljudi koji su imali gastrointestinalnu operaciju, kao što su operacije gubitka telesne mase ili koji imaju poremećaje probavnog sistema, kao što je ulcerativni kolitis ili Krohnova bolest. Ovi uslovi mogu smanjiti količinu cinka koju telo apsorbuje i povećava količinu izgubljenu u urinu.
  • Vegetarijanci zato što ne jedu meso, što je dobar izvor cinka. Takođe, pasulj i zrna koja obično jedu imaju jedinjenja koja zadržavaju cink da ga potpuno apsorbuje telo. Iz tog razloga, vegetarijanci će možda morati da jedu čak 50% više cinka od preporučene količine.
  • Alkoholičari, jer alkoholna pića smanjuju količinu cinka koju telo upija i povećava količinu izgubljenu u urinu. Takođe, mnogi alkoholičari jedu ograničenu količinu i raznovrsnost hrane, tako da možda neće dobiti dovoljno cinka.

Šta se događa ako ne dobijem dovoljno cinka?

Može uzrokovati usporen rast kod odojčadi i dece, odugovlačenje seksualnog razvoja kod adolescenata i impotencija kod muškaraca. Nedostatak cinka takođe uzrokuje gubitak kose, dijareju, očne i kožne bolove i gubitak apetita. Može doći do gubitka težine, problema sa zarastanjem rana, smanjenom sposobnošću za ukusom hrane i manjim nivoom budnosti.

Mnogi od ovih simptoma mogu biti znaci problema, osim nedostatka cinka. Ako imate ove simptome, vaš doktor vam može pomoći da odredite da li možete imati nedostatak cinka.

Kakvi su efekti cinka na zdravlje?

Naučnici proučavaju cink da bi saznali o njegovim efektima na imunološki sistem (odbrambeni sistem tela od bakterija, virusa i drugih stranih okupatora). Naučnici takođe istražuju moguće veze između cinka i zdravstvenih problema o kojima se govori u nastavku.

Imunski sistem i zarastanje rana

Našem imunskom sistemu je potreban cink da bi imao normalnu funkciju. Stariji ljudi i deca u zemljama u razvoju koji imaju nizak nivo cinka mogu imati veći rizik od upale pluća i drugih infekcija. Cink takođe ima veliku ulogu kod zdravlja naše kože. Neki ljudi koji imaju kožne čireve mogu imati koristi od dodataka prehrani cinka, ali jedino u slučaju ako imaju niske vrednosti cinka.

Dijareja

Deca u zemljama u razvoju često umiru od dijareje. Studije pokazuju da suplementi dijetetskog cinka pomažu u smanjenju simptoma i trajanja dijareje kod ove dece, od kojih su mnogi u nedostatku, ili su na neki drugi način neuhranjeni. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju deci sa dijarejom da uzimaju cink između 10 i 14 dana (20 mg dnevno ili 10 mg dnevno za bebe mlađe od 6 meseci). Nije jasno da li dodatak ishrani cinka može pomoći u lečenju dijareje kod dece koja dobijaju dovoljno cinka.

Može li cink biti štetan?

Da, ako ga uzimate u prevelikim količinama. Znaci prekomernog unosa cinka uključuju mučninu, povraćanje, gubitak apetita, grčeve u stomaku, dijareju i glavobolje. Kada ljudi uzimaju previše cinka u dugom vremenskom periodu, ponekad imaju probleme kao što su nizak nivo bakra, oslabljen imunitet i nizak nivo HDL holesterola („dobar“ holesterol).

Gornje granice za cink su navedene u nastavku. Ovi nivoi se ne odnose na ljude koji uzimaju cink iz medicinskih razloga pod brigom lekara:

Starosna grupaGornja granica
Novorođenče do 6 meseci4 mg
Od 7-12 meseci5 mg
Deca 1-3 godine7 mg
Deca 4-8 godina12 mg
Deca 9-13 godina23 mg
Mladi 14-18 godina34 mg
Odrasli40 mg

Da li postoji bilo kakva interakcija sa cinkom o kojoj bih trebao znati?

Da. Dijetetski suplementi cinka mogu imati interakciju ili ometati lekove koje uzimate, a u nekim slučajevima lekovi mogu smanjiti nivo cinka u organizmu. Evo nekoliko primera:

  • Uzimanje dijetetskog suplemenata cinka zajedno sa kinolonskim ili tetraciklinskim antibiotikom smanjuje količinu cinka i antibiotika koje telo apsorbuje. Uzimanje antibiotika najmanje 2 sata pre ili 4-6 sati nakon uzimanja dodataka za ishranu cinka, pomaže u smanjenju ovog efekta.
  • Dijetetski suplementi cinka mogu smanjiti količinu penicilamina (lek koji se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa) koje telo apsorbuje. Takođe, rad penicilamina čini manje boljim. Uzimanje suplementa cinka najmanje 2 sata pre ili posle uzimanja penicilamina pomaže u smanjenju ovog efekta.
  • Tiazidni diuretici, kao što su hlorthalidone, povećavaju količinu cinka izgubljenog u urinu. Uzimanje tiazidnih diuretika na duže vreme može smanjiti količinu cinka u organizmu.

Zdrava ishrana i cink

Ljudi bi trebali da dobiju većinu hranljivih materija kroz pravilu ishranu, saveti su medicinskih stručnjaka. Hrana sadrži vitamine, minerale, biljna vlakna i druge supstance koje imaju koristi za zdravlje. U nekim slučajevima, utvrđena hrana i dijetetski suplementi pružaju nam hranljive materije koje inače mogu biti konzumirane u odnosima manjim od preporučenog.