U našoj sredini sve proslave su skoro uvek povezane sa hranom. Domaćini se trude da slavska trpeza bude što raskošnija i što raznovrsnija i naravno da svega bude u izobilju, jer ako na kraju slave ne ostane hrane smatra se da je naprosto nije bilo dosta.

Sa druge strane gosti ne žele da uvrede svoje domaćine, a i takav je običaj, pa probaju sve što je na stolu. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno!

Neka prva dva obroka budu laganija

Na slavu se uglavnom odlazi u kasnijim popodnevnim časovima, do tada bi trebalo  da smo pojeli makar 2 obroka, doručak i ručak. Trebalo bi da se trudimo da naš način ishrane ostane što pravilniji čak i u ovom periodu godine i da obzirom na to da će večera u gostima biti obilna, ručak bi trebalo izbeći ili makar jesti laganije.

Tradicionalna slavska trpeza je bogata mesom i ribom, rolatima, slanim tortama, salatama na bazi pirinča i testenine, slatkišima. Zato vi kod kuće za prethodne obroke stavite akcenat na sveže voće i povrće (jer je vrlo malo verovatno da ćete te namirnice jesti za večeru).

Ako idete na svečanu večeru, za ručak kod kuće odaberite salatu, ili obrok salatu, dok bi doručak mogao da bude na bazi voća npr. kombinacija žitarica i voća sa jogurtom ili kefirom.

Prebrojte slavske kalorije

Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Na primer: porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija, 100g pečenja ima 230 kalorija…

U ovom periodu slava i praznika, kada smo već na pragu zime, ishrana se menja sa letnjeg režima koji je bio punog svežeg voća i povrća, pa je potrebno unositi hranljive materije za jačanje imuniteta.

Koristite ove namirnice za jačanje imuniteta

Obzirom da tokom zime u ponudi imamo manje svežeg voća i povrća preporučujemo 10 namirnica za jačanje imuniteta:

1. Ovas
2. Kelj
3. Slatki krompir (Batat)
4. Riba
5. Cimet
6. Pečurke
7. Cvekla
8. Beli luk
9. Bundeva i semenke bundeve
10. Razno bobičasto voće ( borovnica, kupina, brusnica…)

Ovas – pun je dijetetskih vlakana, B vitamina i magnezijuma. Pomaže balansiranju šećera u krvi, rast dobrih bakterija i reguliše nivo holesterola.

Kelj – pun je vitamina C, ima antioksidantno dejstvo, sadrži vitamin K koji je neophodan za zdrave kosti i regulaciju zgrušavanja krvi.

Slatki krompir – bogat vlaknima koji pomažu pravilan rad creva i probleme sa opstipacijom. Sadrži beta karoten, vitamin C, vitamin E i Kalijum.

Riba – posebno sardina i tuna sadrže visok sadržaj Omega 3 masnih kiselina koje povoljno utiču na nivo triglicerida, ukupnog i LDL holesterola i krvni pritisak, zbog čega deluju kardioprotektivno. Takođe, pokazuju povoljne efekte kod depresije i drugih psihičkih oboljenja, reumatskog artritisa, psorijaze, ekcema i alergija  i učestvuju u razvoju mozga i vida.

Veoma dobar izvor vitamina D je riba koji je neophodno unositi u ovom periodu zbog nedostatka sunca. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje slab imunitet, vrtoglavicu i loše raspoloženje.

Cimet – ne samo što je divan i ukusan začin, već ima i dosta benefita za zdravlje. Sadrži antioksidanse sa prirodnim protivupalnim svojstvima. Upotreba cimeta je povezana sa smanjenjem nivoa šećera u krvi. Brojne studije su pokazale da upotreba cimeta povećava osetljivost na insulin, hormon koji nam pomaže da regulišemo šećer u krvi.

Pečurke – su rod gljivica koje se konzumiraju vekovima zbog svog lekovitog dejstva.

Pečurke imaju širok spektar hranljivih materija kao što su antikosidant selen, vitamin B, vitamin D, vitamin C, Fosfor, Kalijum. Ove hranljive materiju su efikasne u zaštiti zdravlja srca. Takođe, imaju zaštitni efekat protiv raka i pomažu u razvoju imunog sistema.

Cvekla – i pored svojih brojnih koristi za zdravlje, cvekla se malo konzumira u odnosu na drugo korenasto povrće.

Odličan je izvor nitrata i Kalijuma. Ova dva sastojka pomažu kod regulisanja krvnog pritiska. Cvekla je bogata gvožđem čija je glavna funkcija doprinos normalnom formiranju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, transportu kiseonika u mozak i pružanje energije svim organima i tkivima u organizmu.

Beli luk – bez obzira na svoju lošu reputaciju zbog mirisa, ovaj plod je od izuzetnog značaja zbog svojih prirodnih antibekterijskih, antivirusnih i protivgljivičnih svojstva. Beli luk smanjuje dužinu prehlade za čak 70%. Studije su  pokazale da unos belog luka smanjuje rizik od srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska. Trebalo bi da se unosi svakodnevno.

Bundeva i semenke bundeve – zimska kraljica bundeva bogata je Cinkom, Magnezijumom i vitaminom E. Cink je esencijalni elemenat za ljudski organizam. Ima značajne biološke funkcije. Cink je značajan za regulaciju aktivnosti gena, očuvanje integriteta bioloških membrana i njihovu zaštitu od oksidacije.

Cink je neophodan za rast i razvoj, polno sazrevanje i reprodukciju, čula vida, mirisa i ukusa, regulaciju nivoa insulina, aktivnost imunskog sistema i deluje antioksidativno.

Razno bobičasto voće – kupine, borovnica, brusnica, trešnje, maline koje u ovom periodu najčešće jedemo u smrznutom stanju. Bez obzira na to, bogate su vitaminom C i antioksidansima. Pomažu u zaštiti ćelija i njihovoj borbi protiv patogena i sezonskih virusa. Jačaju imuni sistem i imaju antiinflamatorno dejstvo.

Dakle, u vreme proslava svakako se opustite ali se potrudite da umereno uživate u hrani i nemojte zaboravljati pravila zdrave ishrane.

Šta je novi Korona virus?

Virus ili virusi su entitet sličan organizmima koji nisu ćelijski sastavljeni od molekula nukleinske kiseline DNK ili RNK i proteina. Nesposobni da žive sami, oni postoje kao organska vrsta između živih i neživih organizama koji žive i razmnožavaju se unutar živih ćelija domaćina.

Ovi jednostavni organizmi mogu da koriste ćelijski sistem domaćina za samoumnožavanje, ali ne mogu da rastu i repliciraju se nezavisno kao pozitivni RNS virus.  Korona virusi su velika porodica virusa koji u prirodi široko postoje. Nazvani su po kruni, po krunskom izgledu koji viri iz ovojnice virusa.

Korona virusi mogu izazvati više bolesti kod ljudi i životinja, uključujući respiratorne bolesti, gastrointestinalne bolesti, neurološka oboljenja kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i sindrom respiratornog sistema Bliskog Istoka (MERS).

Genetske karakteristike novog Korona virusa značajno se razlikuju od SARS i MERS virusa. Sadašnja istraživanja pokazuju da on ima sličnost veću od 85% sa Korona virusom sličnim SARS-u (bat-SL-CoVZC45).

Šta je izvor Korona virusa?

Životinjski korona virusi uključuju korona viruse sisara i korona viruse ptica koji mogu zaraziti sisare poput slepog miša i ptica poput kokoški.

Ljudski kontakt sa divljim životinjama i njihovo prerađivanje i konzumiranje mogu prouzrokovati prenošenje korona virusa između vrsta i prouzrokovati bolesti.

Kako se prenosi Korona virus?

Glavni putevi prenosa novi Korona virusa su preko respiratornih kapljica, direktnim kontaktom, udisanjem respiratornih kapljica pacijenta, ili nosača virusa kada se zakašlju, ili kijaju.

Povraćanjem, telesnim tečnostima, izlučevinama pacijenta, ili nosača virusa, rukama koje dodiruju usta, oči, nos nakon dodirivanja predmeta i uređaja zagađenih ovim sekretima.

Koje grupe stanovništva su više podložne infekciji Korona virusa?

Čitava populacija je podložna. Da li će osobe biti zaražene ili ne uglavnom zavisi od njihovog kontakta sa pacijentima zaraženim Korona virusom. Kod starijih osoba i onih sa hroničnim osnovnim bolestima, njihove promene mogu napredovati brže, biti teže i imati lošiju prognozu nakon infekcije.

Koji su uobičajeni simptomi nakon infekcije?

Nova Korona pneumonija – upala pluća odnosi se na pneumoniju uzrokovanu novom Korona infekcijom, koja se uglavnom manifestuje groznicom, umorom i suvim kašljem.

Nekoliko pacijenata ima simptome kao što su začepljenje nosa, curenje iz nosa i proliv. Kod mnogih teških pacijenata otežano disanje ili hipoksemija se javljaju nakon jedne nedelje, a ti kritični slučajevi mogu brzo preći u akutni respiratorni distres sindrom.

Posebno teški i kritični pacijenti mogu da imaju umerenu do nisku temperaturu, ili čak neočiglednu temperaturu tokom bolesti. Blagi slučajevi pokazuju samo nisku temperaturu, blagi umor i nemaju znakove upale pluća. Smrt je češća kod starijih osoba i onih sa hroničnim osnovnim stanjima.

Kako možemo razlikovati prehladu i grip od nove Korona virusne infekcije?

Prvo, uzročnici ove tri bolesti se razlikuju. Drugo, simptomi nove Korona virusne pneumonije razlikuju se od simptoma obične prehlade i gripa. Obična prehlada se obično manuifestuje kroz gornje respiratorne simptome, kao što su začepljenost nosa, curenje iz nosa i kijanje. Ali nema očigledne groznice, umora, glavobolje, bolova u zglobovima niti gubitka apetita. Generalno gledano, kod pacijenata obolelih od prehlade oni imaju jače gornje respiratorne simptome.

Grip je zarazna respiratorna infekcija izazvana virusima gripa, za koju je karakterističan akutni početak. Pacijenti mogu da razviju simptome kao što su visoka temperatura, grlobolja, glavobolja, bolovi u mišićima, umor, gubitak apetita itd.

Glavni simptom nove korona virusne pneumonije uključuje temperaturu, umor i suv kašalj, a neki pacijenti imaju simptome curenja iz nosa i proliv.

Koliko je dugačak period inkubacije?

Na osnovu trenutnog epidemiološkog ispitivanja, simptomi nove Korona virusne pneumonije mogu se pojaviti već 1 dana ili 14 dana nakon izlaganja, uglavnom je 3-7 dana.

Koliko dugo Korona virus može preživeti u vazduhu?

Nov Korona virus može preživeti nekoliko sati na glatkoj površini, jedan dan ako su temperatura i vlaga pogodne, a prema posmatranju može preživeti i do pet dana.

Hoće li mutirati Korona virus?

Asimptomatske infekcije pronađene su u celom svetu, ali nisu otkrivene mutacije virusa. Nadležna odeljenja pažljivo prate situaciju.

Pitanja o zaštiti

Koje su lične mere predostrožnosti protiv Korona infekcije?

• Perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi ili koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola koje sadrži najmanje 60% alkohola.
• Izbegavajte da rukama dodirujete oči, nos i usta.
• Nosite masku i izbegavajte gužve kada izlazite napolje. Držite udaljenost veću od jednog metra pri kontaktu sa ljudima i izbegavajte boravak na javnim mestima duže vreme.
• Izbegavajte bliski konkat sa svima koji imaju simptome prehlade ili gripa.
• Izbegavajte kontakt sa divljim ili uzgajanim životinjama bez zaštite.
• Uzimajte što više tečnosti, vitamina, provetravajte prostorije, uzimajte suplemente za jačanje imuniteta kao što je:  https://immuno-systems.rs/jacanje-imuniteta

Često se pominje metabolizam i njegov rad, najčešća tema jeste kako da se ubrza metabolizam.

Šta je zapravo metabolizam?

Metabolizam je biohemijski proces u kome dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u živim organizmima i ćelijama. Deli se na anabolizam odnosno biosintezu (stvaranje) kompleksnih organskih molekula što predstavlja proces u kojem se energija koristi za izgradnju novih ćelija i na katabolizam koji je obrnuti proces od anabolizma, a to je razdvajanje kompleksnih organskih jedinjenja u jednostavnija jedinjenja što predstavlja skladištenje energije (u obliku masti) u našem telu radi normalnog funkcionisanja celog organizma. Sveukupni biohemijski procesi u jednom organizmu se jednom rečju nazivaju metabolizam. Bez metabolizma mi ne bi mogli da preživimo.

Zašto je važno da se metabolizam ubrza?

Poznato je a i pri ča se da mršavi ljudi imaju ubrzan metabolizam, a da deblji ljudi imaju  usporen metabolizam, što baš i nije tačno. Stvarnost je mnogo drugačija. Ne mora da znači da samo mršavi ljudi imaju brz metabolizam. Istrživanja su pokazala da usporeni metabolizam u većini slučajeva nije razlog nečije gojaznosti. Metabolizam zavisi od mnogih faktora, za koje možda ne biste nikada ni pretpostavili. Na neke od tih faktora mi možemo da utičemo ali na neke baš i ne, kao što su: starost – jer što smo stariji, više gubimo mišićnu masu, a povećavamo količinu masti. Tako, kada se gube mišići metabolizam se usporava, a činjenica je da se brzina sagorevanja kalorija usporava za pet procenata na svakih deset godina života; pol – muškarci generalno imaju brži metabolizam nego žene, zato što su krupniji i prirodno imaju manje masnoće; hipotireoza -manje aktivna tiroidna žlezda koja usporava metabolizam i neminovno dovodi do gojenja i kod nekoga je ta žlezda aktivnija nego kod ostalih; genetski faktor – neki ljudi jednostavno imaju sreće da im je metabolizam brži, dok drugima nažalost, nije.

Glavni problem većine ljudi je usporeni metabolizam. Mnogi ljudi se žale da imaju usporen metabolizam, a u stvari uopšte ne znaju kako on zapravo funkcioniše. Najjednostavnije rečeno, to je brzina kojom telo sagoreva kalorije unesene u organizam. Onda se dešava, da u cilju mršavljenja mnogi preskaču obroke a to je ogromna greška, jer time samo još više usporavaju metabolizam. Kako? Jednostavno, kao i druge životinjske vrste i ljudi imaju nagon za samoodržanje i telo reaguje na “izgladnjivanje“ tako što usporava metabolizam kako bi smanjilo potrošnju kalorija i kako bismo mogli duže da preživimo. S druge strane, kada počnemo normalno da se hranimo, metabolizam još neko vreme ostaje usporen, i to je razlog zašto su dijete uglavnom neuspešne i zbog čega kada prestanete sa držanjem dijete za kratko vreme ne samo vratite izgubljene kilograme već i dodate još nekoliko.

Organizam troši kalorije danonoćno, bez obzira da li se krećete ili odmarate. Energija vam je stalno potrebna, čak i dok spavate. Zato ne smete da propuštate obroke. Što su duži intervali između obroka, to se metabolizam više usporava i pada u zimski san!  Kako da ga probudite? Nema poente da vežbate ako ćete posle toga povećati unos masti. Čovek se ne goji od nedostatka sporta, nego zato što u organizam unosi više kalorija nego što mu je zaista potrebno. Naravno, da možete jesti hranu koju volite ali samo dok je to u određenim količinama i dok je raspoređena u više obroka u toku dana a nikako jedan ili dva.

Kako da ubrzamo metabollizam na prirodan način?

U toku sna naš metabolizam usporava svoj rad.  Ono što je još gore – manjak sna povećava lučenje hormona grelina, koji povećava osećaj gladi. Noću dok spavate, metabolizam je najuposreniji zato je bitno da večernji obrok ne bude obilan.

Trening – Najbolje vreme za vežbanje je onda kada ćete taj fizički napor najbolje podneti. Za većinu ljudi to je jutro. Jutro je vreme kada određeni hormoni dostižu najviši nivo, a na taj se način najbolje podstiče metabolizam. Tako ćete ujutro potrošiti više kalorija nego popodne, kada se nivo hormona smanjuje.

Pijte što više vode u toku dana, ako ne unosite dovoljno vode, telo će za 2% sporije sagorevati kalorije a kada popijete pola litre vode metabolizam se ubrzava.

Stres – Nekadadavno, pećinskom čoveku stres je bio koristan. Zašto? Pećinski čovek je bio pod stresom kad je došlo do nestašice hrane. Stres je pokrenuo mehanizam za preživljavanje koji je usporio njegov metabolizam da bi skladištio energiju u obliku sala. Danas nema problema sa nestašicom hrane, međutim stresni mehanizam se nije promenio. Dakle, kad smo pod stresom zbog bilo čega, naš metabolizam se usporava. Zato je korisno da svako sebi nađe nešto što ga opušta i relaksira, neki izduvni ventil. Naučnici su utvrdili da desetominutno smejanje svakog dana može i te kako da potpomogne potrošnju energije, a time i kalorija. A kada je u pitanju trening, o tome i da ne govorimo.

Pored treninga i pravilne ishrane postoji još stvari koje mogu da vam pomognu da ubrzate metabolizam. Ima dosta namirnica koje pomažu ubrzavanju metabolizma evo nekih najefektnijih:

• Zeleni čaj – je jedan od najpoznatijih čajeva koji podstiču sagorevanje masnoća i koji ubrzava metabolizam jer sadrži antioksidant i preporučuje se 2 – 3 šolje na dan za odlične rezultate
• Kafa – kofein podiže energiju i stimuliše centralni nervni sistem, osim toga i ubrzava metabolizam. Budite oprezni pri količini unete kafe.
• Ljuti začini – sadrže hemijske supstance koje su odlične za brži metabolizam, ljute papričice npr, sadrže kapsaicin, koji poboljšava prokrvljenost i tako ubrzava metabolizam
• Grejpfrut – takođe pomaže da ubrzate metabolizam, jer sadrži vitamin C i vlakna pa podstiče razlaganje masnoće. Međutim, grejpfrut takođe ubrzava rad srca i osobe sa povećanom srčanom frekvencijom u mirovanju treba oprezno da ga koriste.
• Bademi – Sirovi bademi su odlični za zdravlje i svako ih može konzumirati. Sirovi bademi ubrzavaju rad metabolizma, a istraživanja su pokazala da svakodnevna konzumacija badema mršavljenje ubrzava za čak i do 62%
• Cimet – ko ga voli onda je ovo odličan način za ubrzavanje metabolizma, jer može da se ubaci u kafu, u kolače, u sokove, u raznorazna jela, ali  nemojte preterivati ni u tome!

Tokom zimskih meseci naš imunitet se borio sa pretnjama koje su mu dolazile od raznih patogena (virusa i bakterija) hladnih dana i nedovoljno provetrenih zatvorenih prostorija u kojima smo boravili. Nakon ovog perioda naš organizam i dalje traži podšku i pomoć, kako bi na izmaku zime i dalje bio jak i spreman dočekao proleće.

Podizanje imuniteta traba da bude prioritet svakom savremenom čoveku.
Imunitet je naša prva linija odbrane protiv brojnih virusa i bakterija koje bi mogle da naškode našem organizmu. Samim tim jasno je zašto imunitet treba jačati i čuvati sve vreme.
Imunite ipak nije svemoguć i potrebno mu je pomoći kako bi svoj posao obavljao najbolje što može.
Pravilna ishrana, dovoljno sna i fizičke aktivnosti, osnovni su faktori koji pomažu u izgradnji jakog imunog sistema.

Proleće i prolećni umor

Jačanje imuniteta tokom zimskih meseci važan je preduslov za borbu protiv prolećnog umora.
Prolećni umor najčešće prate simptomi kao što su pad energije, neraspoloženje, stalan umor, pospanost, vrtoglavica i glavobolja.
Jedan od uzroka prolećnog umora je i ishrana nedovoljno bogata vitaminima.
Da bi se pobedio prolećni umor potrebno je unosti što više vitamina a naročito vitamina C i promeniti ishranu.
Ishrana bogata povrćem i voćem čisti organizam od nagomilanih toksina tokom zimskog perioda i i priprema organizam za prolećnu laganiju ishranu.
Takođe je neophodno da se bavite fizičkim aktivnostima koje ne moraju biti intenzivne, sasvim je dovoljno da za početak idete u lagane šetnje.

Kako pojačati imunitet?

Brojni su prirodni recepti koji će vam pomoći u jačanju organizma i imuniteta.
Ovde preovladava moćni vitamin C, đumbir i uvek dobar med.
Dovoljno je da napravite koktel sa dnevnom dozom vitamina C kako bi ste ojačali imunitet.
Naša preporuka je da pored prirodnih koktela dodate i Immuniteu Forte na bazi severnoameričkog žen-šena sa vitaminom C i cinkom:
Immunitea Forte je vrhunski dodatak ishrani, to je snažna i efikasna prirodna formula za jačanje imuniteta, koja u najkraćem roku podiže imunitet i do 40%

Evo i recepta za vitamnski miks:

• 100 gr suvog grožđa
• 150 gr oraha
• 100 gr badema
• dva limuna
• 100 gr suvih kajsija
• 100 gr suvih šljiva
• 250-300 gr meda

Sameljite suvo grođe, bademe i orahe. Narendajete koru od dva limuna i dodajte u smesu. Nakon što se smesa sjedini dodajte i sok od dva limuna. Za kraj dodajte med, samlevene suve šljive i samlevene suve kasije.
Nakon što odstoji dan dva možete početi da uzimate ovaj snažan vitaminsi miks (ne zaboravite da ga u međuvremenu čuvate u frižideru).

Hrskavica je vezivno tkivo koje se nalazi u mnogim delovima tela. Iako je to težak i fleksibilan materijal, relativno je lako oštetiti. Igra ključnu ulogu u ublažavanju zglobova i olakšavanja kretanja tečnosti u zglobovima, u suštini hrskavica služi kao amortizer za zglob.

Ljudi sa oštećenjem hrskavice obično doživljavaju bol u zglobovima, krutost i upale (otok).

Vrste hrskavica

Postoje tri vrste hrskavica:

• Elastična hrskavica (žuta hrskavica) – najsvetlija i najlakša vrsta hrskavice. Elastična hrskavica čini iznutra ušiju i nešto od nosa.
• Vezivna – najteža vrsta hrskavice, sposobna da izdrži teške težine. Nalazi se između diskova i pršljenova kičme i između kostiju kuka i karlice.
• Hialina hrskavica – poznata kao staklasta, ona je čvrsta i elastična. Nalazi se između rebara i između zglobova (zglobna hrskavica).

Za razliku od drugih vrsta tkiva, hrskavica nema snabdevanje krvlju. Zbog toga oštećena hrskavica traje mnogo duže da se leči, u poređenju sa drugim tkivima koji se snabdevaju krvlju.

Sve tri vrste hrskavica se mogu oštetiti!  Na primer, oštećeni disk je vrsta oštećenja vezivne, dok čvrsti udar na uvo može prouzrokovati oštećenje elastične hrskavice.

Kada je hrskavica u zglobu oštećena, može izazvati jak bol, upale i određeni stepen invalidnosti – ovo je poznato kao zglobna hrskavica.

Kako nastaje oštećenje hrskavice?

Oštećenje hrskavice može nastati usled napornog fizičkog rada, dugotrajnog bavljenja sportom kao i povredama  – traumama posle pada ili udarca ili čak progresivnih degenerativnih promena, postepenog mehaničkog propadanja i trošenja hrskavice.

Ovakva oštećenja zglobne hrskavice obično nisu bolna i često prolaze neprimećeno, ponekad se jave tup i nejasan bol i otok. Kod jačih oštećenja bol može da se javi zbog direktnog pritiska na nezaštićeni deo kosti. Ako se deo hrskavice odlomio, može da se zaglavi između kostiju i da blokira pun obim pokreta. Ukoliko se radi o degenerativnim promenama, dolazi do ukočenosti, smanjene pokretljivosti zgloba, bola i otoka.

Stadijumi oštećenja

Povrede zglobne hrskavice svrstavaju se u četiri stadijuma. Prvi stadijum je omekšavanje dela hrskavice. Drugi stadijum podrazumeva mala oštećenja, takozvane lezije površine hrskavice. Treći stadijum se odnosi na dublje pukotine, dok su u četvrtom stadijumu pukotine hrskavice nastale u svim slojevima do same površine kosti. U poslednjem četvrtom stadijumu deo oštećene hrskavice može da se odlomi i da se slobodno kreće unutar zgloba, čime se mogu dodatno oštetiti unutarzglobne strukture. Povrede u prva tri stadijuma ne zarastaju samostalno, dok povrede četvrtog stadijuma mogu samostalno da zarastu fibroznim tkivom hraneći se iz krvi koja snabdeva kost. To tkivo nije toliko elastično i nema sve funkcije koje ima prava hrskavica.

Lečenje i obnavljanje hrskavice

Povrede zglobne hrskavice leče se ili operacijom ili terapijom. Prvi izbor je uvek neoperativna terapija. Rehabilitacija započinje metodama za otklanjanje bola i upale – led, mirovanje, lekovi protiv upala, uz obavezno rasterećenje povređenog zgloba. Lekar određuje primenu adekvatnih metoda fizikalne terapije, a cilj je povratiti funkcionalnost zgloba u obavljanju normalnih aktivnosti.

Do oštećenja hrskavice i smanjenja pokretljivosti zglobova dolazi usled starenja i smanjenja sposobnosti organizma da proizvodi dovoljne količine glukozamina, ili usled dužeg vremena bavljena sportom. Zbog toga, je vrlo bitno obezbediti dovoljne količine glukozamina kroz dodatak ishrani.

Glukozamin sulfat doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice. Glukozamin sulfat stimuliše ugradnju sumpora u hrskavicu i sinovijalnu tečnost. Sulfat se koristi za izgradnju glukozaminoglikana koji podstiče fleksibilnost zgloba i omogućava čvršće prijanjanje između kostiju zgloba. Nastajanjem glukozaminoglikana povećava se elastičnost zgloba, što je naročito važno kod starije populacije.